Petak, Maj 28, 2010
Oi!
Ne želim da budem ovo što jesam. Ustvari, ne znam šta želim, to mi je uvek bio glavni problem. Želim ja dosta toga, ali nikad se ne trudim nešto previše. Neki ljudi misle da mi puca k***c za sve, dok drugi misle da sam previše osećajna. A šta ja mislim? Ništa. Ja ne mislim. Radim stvari nepromišljeno, onako kako mi se svidja i obično nešto zaserem, pa moram s mukom da se vadim iz govana. Kao u 'Malom princu', nagomilaju se baobabi, pa ti sad vidi šta ćeš. Jedino u šta sam sigurna, je da volim da volim. Obično se sjebem zbog ljubavi, ali je ipak volim. Volim ljude kolike god stoke one bile. Volim bliskost. Obožavam kad s nekim delim tajne, tada osećam veliku povezanost. Ali sam shvatila, da ja ništa ne volim previše. Znate, postoje oni ljudi (verovatno si bas ti jedan/jedna od njih) koji obožavaju životinje, pa stanu po sred ulice da pomaze psa, ili oni koji su ludi za bebama i to. Ja nisam takva, nikad nisam bila toliko luda za nečim. Čak ni za Kurt Cobainom (R.I.P.). Imam momka, njega jako volim, ali isto nisam nešto odlepila za njim. U svemu treba biti umeren. E pa ja ne verujem u to. Šta je život bez rizika i opasnosti??? Bez jakog i žilavog jada? Bez smrti? Pa život ne bi postojao da nema smrti, kao što ni svetlo ne bi postojalo da nema mraka. Eto, vidite, sve je povezano i ipak, veoma komplikovano. Nije sve baš tako jednostavno. Sada tek treba da krenem u srednju i da postanem gušter. Upravo sam se vratila s drugarske večeri. Inače, imamo 3 večeri (matursko, drugarsko i oproštajno). Čisto uzimanje para. Dok su se ostale cure lomile u štiklama, ja sam lepo došla u martinkama. Neću da pravim budalu od sebe i da nabadam na one štikle, samo zato što je matura.
Ovaj članak sam stavila u kategoriju 'filozofija', iako možda ne pripada tamo. Mislila sam da upišem filozofiju...ne znam...troumim se izmedju FDU-a, psihologije i filozofije...ali ipak mislim da cu na psihologiju. Maštam o onim ordinacijama gde ti klijenti leže na kauču, u NewYorku, na vrhu zgrade...eto, to je možda ono što želim.
Znam da sada želim da idem da spavam, a sutra cu da se vratim da vam iserem još nešto...
Širim ljubav! 
b.cool
Živi mladost i uživaj život!
Ponekad se okreni i nasmej!
I ...
Teraj dalje!
Pre svega - respect za martinke na drugarskom. To ne bi uradila bilo koja osmakinja.
Što se tiče neodlučnosti, ne brini. Bio sam sličan tebi kada sam bio tvojih godina, a sada sam student druge godine filozofije. U poslednjem trenutku mi je došlo iz dupeta u glavu i u tome mi je pomogao moj profesor filozofije. Poenta je da nikada ne znaš kada ćeš nabasati na nešto čemu ćeš posvetiti svoj život.
Uživaj maksimalno dok si još slobodna i ne razmišljaš o tome šta ćeš večaras jesti. Tek sad ulaziš u najbolje godine, godine srednje škole. Posle srednje ništa više nije isto.
Poz
Hvala!
Prvo da vam se zahvalim na komentarima, iznenadjuje me što je neko uopšte ušao u moj blog...A što se martinki tiče, u njima sam došla na glavno veče, matursko, kada smo imali i defile u školi...to sam uradila nekako iz inata...a sinoc sam (takodje namerno), kad su svi bili u baletankama (koje se meni lično ne svidjaju), došla u štiklama...eto, čisto da znaš :D
